Biografija ili na latinskom Curriculum Vitae (curriculum - pregled ; vitae- život) je lična prezentacija koji sadrži vaše kvalifikacije, sposobnosti i iskustva, te daje uvid u vaš profil, ambicije i buduće planove.
Ukoliko niste sigurni kako vaša biografija treba da izgleda, pogledajte primer biografije za diplomiranog pravnika i primer biografije za komercijalistu, ili kreirajte biografiju na Posao.ba sledeći jednostavna uputstva.
Biografiju sačuvanu na Posao.ba možete skinuti u .pdf formatu, a u okviru svog korisničkog računa možete pohraniti skenirane i druge dokumente u elektronskoj verziji.
Danas je biografija dokument koji je obavezan dio svake prijave za posao. Svrha biografije je da vas na najbolji način predstavi poslodavcu, te da dovede u vezu vaše kvalifikacije, iskustva i sposobnosti sa zahtevima pozicije na koju aplicirate. Ona je vaš najvažniji marketinški alat, kojim dokazujete da ste pravi čovek za određeni posao.
Cilj vaše biografije je na prvom mestu podizanje vaše cene kod potencijalnog poslodavca. Poslodavci žele biografiju iz koje se vidi šta kandidat može, koliko je on sposoban i kopetentan, i zašto bi baš tog kandidata trebalo pozvati na intervju.
Tradicionalno, biografija sadrži pregled vašeg obrazovanja, radnog iskustva i interesa. Pokazuje zašto vi odgovarate ili neodgovarate određenoj poziciji. Na drugom mestu, biografija daje mogućnost da se predvidi vaš uspeh u budućnosti, i to na osnovu onoga šta ste u prošlosti postigli.
Imajte na umu da je biografija je kratak prikaz, a ne autobiografija. Ako budete pozvani na intervju, dobićete šansu da više govorite o detaljima.
Bez obzira da li ste na početku karijere, u potrazi za prvim poslom, da li tražite nove izazove ili pak bolje uslove, pisanje biografije predstavlja prvi i osnovni vid komunikacije s potencijalnim poslodavcem. Biografija je najčešće vaša jedina propusnica za intervju pa se potrudite da je nabavite na vreme!
уторак, 29. децембар 2009.
понедељак, 28. децембар 2009.
Facebook je koristan!
Sve više firmi zabranjuje zaposlenima da koriste „Fejsbuk“ dok su na poslu, a mnogi stručnjaci navode da on predstavlja vid virtuelne komunikacije i da ubija druženje u stvarnom svetu. Međutim, po mišljenju Filipa Bormansa, belgijskog stručnjaka za socijalne medije, to ne bi bio slučaj kada bi se uvela edukacija o korišćenju „Fejsbuka“.
Edukacija o korišćenju „Fejsbuka“, „Twitera“ „Majspejsa“ i drugih socijalnih medija jako je bitna. U školama u Britaniji već postoji predmet za edukaciju učenika kako da koriste ove medije.
Predavači im govore o svim mogućnostima, i negativnim i pozitivnim, kako ne bi došli u situaciju da budu nasamareni ili da budu žrtve neke vrste zloupotrebe. Naravno, ne treba im dozvoliti ni da ih previše koriste, ali to je ipak relativno i zavisi i od njihovih roditelja.
To je slično kao kad neko razmišlja dokle će dozvoliti svojem maloletnom detetu da ostane napolju kad izađe u grad - smatra Bormans i dodaje da sam „Fejsbuk“ kao alatka nije kriv za loše stvari, već su krive neke loše osobe koje ga koriste.
Uprkos tome što pojedini stručnjaci smatraju da ovi mediji praktično otuđuju ljude, oni ih često i spajaju.
Jako je praktično preko ovakvih medija ostati u kontaktu sa rođacima ili dragim ljudima u inostranstvu, a i jeftinije je nego zvati ih telefonom. Ovi mediji mogu biti jako dobro sredstvo za posao ili reklamu, a znam i mnoge ljude koji su preko ovakvih medija upoznali svog životnog saputnika, našli posao, objedinili porodicu...
Samim tim, ističe Bormans, i stariji ljudi bi trebalo da budu bolje edukovani o ovom pitanju.
Problem predstavlja i to što neki ljudi nisu dovoljno upućeni u mogućnosti ovih medija, pa ih odmah odbijaju. Čuju nešto loše s tim u vezi i to odmah ubacuju u negativan kontekst. Pojedinci, pretežno starije generacije, svojevremeno nisu lako prihvatali ni internet, slanje e-mejlova, pa čak ni mobilne telefone. Međutim, sad su naučili da ih koriste i sastavni su, možda i neizostavni deo njihovih života - zaključuje Bormans.
Edukacija o korišćenju „Fejsbuka“, „Twitera“ „Majspejsa“ i drugih socijalnih medija jako je bitna. U školama u Britaniji već postoji predmet za edukaciju učenika kako da koriste ove medije.
Predavači im govore o svim mogućnostima, i negativnim i pozitivnim, kako ne bi došli u situaciju da budu nasamareni ili da budu žrtve neke vrste zloupotrebe. Naravno, ne treba im dozvoliti ni da ih previše koriste, ali to je ipak relativno i zavisi i od njihovih roditelja.
To je slično kao kad neko razmišlja dokle će dozvoliti svojem maloletnom detetu da ostane napolju kad izađe u grad - smatra Bormans i dodaje da sam „Fejsbuk“ kao alatka nije kriv za loše stvari, već su krive neke loše osobe koje ga koriste.
Uprkos tome što pojedini stručnjaci smatraju da ovi mediji praktično otuđuju ljude, oni ih često i spajaju.
Jako je praktično preko ovakvih medija ostati u kontaktu sa rođacima ili dragim ljudima u inostranstvu, a i jeftinije je nego zvati ih telefonom. Ovi mediji mogu biti jako dobro sredstvo za posao ili reklamu, a znam i mnoge ljude koji su preko ovakvih medija upoznali svog životnog saputnika, našli posao, objedinili porodicu...
Samim tim, ističe Bormans, i stariji ljudi bi trebalo da budu bolje edukovani o ovom pitanju.
Problem predstavlja i to što neki ljudi nisu dovoljno upućeni u mogućnosti ovih medija, pa ih odmah odbijaju. Čuju nešto loše s tim u vezi i to odmah ubacuju u negativan kontekst. Pojedinci, pretežno starije generacije, svojevremeno nisu lako prihvatali ni internet, slanje e-mejlova, pa čak ni mobilne telefone. Međutim, sad su naučili da ih koriste i sastavni su, možda i neizostavni deo njihovih života - zaključuje Bormans.
недеља, 27. децембар 2009.
Kako do unapređenja?
Za one koji žele da napreduju i spremni su da prihvate više odgovornosti i kontrole nad svojim poslom potrebno je da istaknu svoj rad. Evo nekoliko saveta kako skrenuti pažnju na sebe i posao koji obavljate.
Pokažite inicijativu
Podelite entuzijazam posle dobro obavljenog posla sa svojim kolegama. Pokažite inicijativu u radu i predložite nove projekte svom nadređenom. Nema ničeg lošeg u tome da volite svoj posao i da želite da pružate maksimum u radu.
Zatražite odgovorniji posao
Budite sigurni da ste zaista spremni da preuzmete više odgovornosti. Zatražite od nadređenog da vam da nove zadatke. Pitajte za savet starije kolege, recimo o tome kako poboljšati rad na nekom projektu. Dajte do znanja da želite da usavršavate svoje znanje.
Zatražite dodatnu edukaciju
Uzmite bilo koju edukaciju koja je dostupna kod trenutnog poslodavca. Čak i ako nije u vašoj najužoj struci, a pruža vam se mogućnost da naučite nešto novo, iskoristite tu srećnu okolnost. Takođe jer važno da se informišete koja edukacija vam je potrebna da biste usavršili znanje u svojoj struci.
Dolazite ranije i odlazite kasnije
Vreme na poslu potrebno je pre svega efikasno rasporediti. Nemojte kasniti na posao, a na kraju dana ostavite barem nekoliko minuta kako biste pripremili plan rada za sutrašnji dan. Ukoliko imate neodložnog posla, dajte nadređenom do znanja da je posao na prvom mestu i da vam prekovremeni rad ne predstavlja problem.
Pokažite merljive rezultate
Želju da nadređenog ubedite kako ste zaslužili unapređenje, neophodno je da mu predočite merljive rezultate. Potrebno je da pokažete koliko ste napredovali u radu i na koji način su vaši rezultati, na primer, u ovoj godini znatno bolji od onih iz prošle godine.
Nemojte olako odustati
Ako mislite da dajete sve od sebe, a unapređenja nema, nemojte odustajati od daljeg dokazivanja, a nemojte ni eventualnu odluku da odete u drugu firmu donositi olako. A baš nikako ne rušite mostove sa kolegama i nadređenima iz stare firme. Takođe ne zaboravite da bi se novi poslodavac mogao raspitati o vama kod prethodnog nadređenog!
Pokažite inicijativu
Podelite entuzijazam posle dobro obavljenog posla sa svojim kolegama. Pokažite inicijativu u radu i predložite nove projekte svom nadređenom. Nema ničeg lošeg u tome da volite svoj posao i da želite da pružate maksimum u radu.
Zatražite odgovorniji posao
Budite sigurni da ste zaista spremni da preuzmete više odgovornosti. Zatražite od nadređenog da vam da nove zadatke. Pitajte za savet starije kolege, recimo o tome kako poboljšati rad na nekom projektu. Dajte do znanja da želite da usavršavate svoje znanje.
Zatražite dodatnu edukaciju
Uzmite bilo koju edukaciju koja je dostupna kod trenutnog poslodavca. Čak i ako nije u vašoj najužoj struci, a pruža vam se mogućnost da naučite nešto novo, iskoristite tu srećnu okolnost. Takođe jer važno da se informišete koja edukacija vam je potrebna da biste usavršili znanje u svojoj struci.
Dolazite ranije i odlazite kasnije
Vreme na poslu potrebno je pre svega efikasno rasporediti. Nemojte kasniti na posao, a na kraju dana ostavite barem nekoliko minuta kako biste pripremili plan rada za sutrašnji dan. Ukoliko imate neodložnog posla, dajte nadređenom do znanja da je posao na prvom mestu i da vam prekovremeni rad ne predstavlja problem.
Pokažite merljive rezultate
Želju da nadređenog ubedite kako ste zaslužili unapređenje, neophodno je da mu predočite merljive rezultate. Potrebno je da pokažete koliko ste napredovali u radu i na koji način su vaši rezultati, na primer, u ovoj godini znatno bolji od onih iz prošle godine.
Nemojte olako odustati
Ako mislite da dajete sve od sebe, a unapređenja nema, nemojte odustajati od daljeg dokazivanja, a nemojte ni eventualnu odluku da odete u drugu firmu donositi olako. A baš nikako ne rušite mostove sa kolegama i nadređenima iz stare firme. Takođe ne zaboravite da bi se novi poslodavac mogao raspitati o vama kod prethodnog nadređenog!
петак, 25. децембар 2009.
Šta je karijera ?
Pojam karijere se tradicionalno povezuje sa plaćenim poslom sa samo jednim zanimanjem.
U današnjem svetu rada pojam karijere je znatno izmenjen i njome se smatra stalni proces celoživotnog učenja i razvoja.
Jednu karijeru može da sačinjava:
• Radno iskustvo
• Društvena uključenost / angažiranost
• Zaposlenje,
• Životne uloge
• Preduzetničke aktivnosti,
• Kulturne aktivnosti
• Trening
• Obrazovanje
• Interesi
• Sportske aktivnosti
• Volonterski rad
U današnjem svetu rada pojam karijere je znatno izmenjen i njome se smatra stalni proces celoživotnog učenja i razvoja.
Jednu karijeru može da sačinjava:
• Radno iskustvo
• Društvena uključenost / angažiranost
• Zaposlenje,
• Životne uloge
• Preduzetničke aktivnosti,
• Kulturne aktivnosti
• Trening
• Obrazovanje
• Interesi
• Sportske aktivnosti
• Volonterski rad
четвртак, 24. децембар 2009.
zadovoljstvo povećava uspeh
Da bih uspio u studiju, moram prekinuti s ostalim aktivnostima (sportom, glumom, sviranjem i sl.).
Ako želim položiti sve ispite, ne smem izlaziti i zabavljati se.
Moram samo učiti i ništa više.
Učinite sve da budete što zadovoljniji!
Nemojte sebi uskratiti sve što vas je do sada veselilo. Uspešno studiranje ne zahteva prekid ostalih aktivnosti s kojima se u životu volite i želite baviti. Mnogi su studenti uspešniji kada imaju raznolike obaveze (naravno, ako u tome ne preteraju i ne precene svoje mogućnosti).
Izuzetno je važno svaki dan ispuniti ponekim zadovoljstvom. Ne zanemarujte hobije i druge slobodne aktivnosti. Družite se s vršnjacima, razmenjujte s njima svoja iskustva, teškoće i veselja. Oni vam mogu biti neizmeran izvor podrške, naročito ako vam vaši bližnji nisu pri ruci. Nasmejte se s njima i zabavite.
Osećaj zadovoljstva pozitivno deluje na vašu motivaciju, mobilizuje energiju i povećava uspešnost u različitim aktivnostima, pa i u studiranju.
Ako želim položiti sve ispite, ne smem izlaziti i zabavljati se.
Moram samo učiti i ništa više.
Učinite sve da budete što zadovoljniji!
Nemojte sebi uskratiti sve što vas je do sada veselilo. Uspešno studiranje ne zahteva prekid ostalih aktivnosti s kojima se u životu volite i želite baviti. Mnogi su studenti uspešniji kada imaju raznolike obaveze (naravno, ako u tome ne preteraju i ne precene svoje mogućnosti).
Izuzetno je važno svaki dan ispuniti ponekim zadovoljstvom. Ne zanemarujte hobije i druge slobodne aktivnosti. Družite se s vršnjacima, razmenjujte s njima svoja iskustva, teškoće i veselja. Oni vam mogu biti neizmeran izvor podrške, naročito ako vam vaši bližnji nisu pri ruci. Nasmejte se s njima i zabavite.
Osećaj zadovoljstva pozitivno deluje na vašu motivaciju, mobilizuje energiju i povećava uspešnost u različitim aktivnostima, pa i u studiranju.
уторак, 22. децембар 2009.
Govor tela
Uspešan intervju bi trebalo da bude dvosmerna interesantna komunikacija
Kada u pokušaju da se zaposlite stignete do intervjua, razgovora sa mogućim poslodavcem, znajte da će on maksimalno iskoristiti tih 10-15 minuta koliko ćete biti pred njim. Procenjivanje počinje pre nego što uopšte odgovorite na prvo pitanje. U trenutku kad vas onaj koji vodi intervju pozdravi, već je formirao neko mišljenje o vama. Iz ličnog iskustva sigurno znate koliko je važan govor tela (body language).
Setite se samo profesora ili nastavnika koji su na vas ostavili utisak. Da li su li bili zabavni i pokušavali da vas animiraju ili su suvoparno iznosili činjenice? To ne znači da bi trebalo da zabavljate onoga ko vas intervjuiše (izbegavajte viceve!), ali uspešan intervju bi trebalo da bude dvosmerna interesantna komunikacija. Ako tvrdite da zaista želite posao za koji ste konkurisali, a pri tome ne pokazujete nikakav entuzijazam, verbalno izrečena poruka neće pogoditi cilj. Tokom intervjua ocenjuje se i vaša neverbalna komunikacija. Govor tela ima veliki uticaj na prenošenje informacija i stvaranje slike o osobi, zato vodite računa o sledećem:
•Rukovanje je prvi kontakt. Ako vam onaj ko vas intervjuiše pruži ruku i vi mu uzvratite mlakim stiskom, verovatno nećete ostaviti najbolji utisak. Čvrsti stisak (ne onaj koji lomi ruku!) suve ruke sasvim je druga stvar. Ako su vam ruke kad ste uzbuđeni hladne, operite ih pre intervjua toplom vodom, a ako su vam tople, prođite rukama kroz hladnu. Možda vam se čini nebitno, ali zamislite kakav to utisak ostavlja na onoga s kim se rukujete.
•Sedite uspravno (prirodno uspravno). Iskrivljeno sedenje odaje utisak umorne osobe, ili nekoga koga nije briga. Uspravno sedenje poručuje energiju i entuzijazam. Prekrštene ruke poručuju odbrambeni stav i sumnjičavost. Ruke držite pored sebe ili opuštene u krilu. Tako ćete delovati otvoreno i prijateljski.
•Gledajte u oči osobu s kojom razgovarate. Nemojte buljiti, jer će to verovatno biti neugodno, ali ako vaš pogled stalno kruži oko sagovornika delovaćete nesigurno i kao da vam je neugodno da odgovarate na postavljena pitanja. Direktan kontakt očima govori o iskrenosti vaših odgovora.
•Nagnite se lagano prema osobi s kojom razgovarate. Tako odajete utisak aktivnog slušanja. Kada ste nagnuti unazad ili niste okrenuti prema sagovorniku, šaljete poruku pasivnog slušanja ili ignorisanja sagovornika.
•Držanje ruke na ustima, dodirivanje lica ili ušiju, gledanje u pod ili nemirno sedenje odaju utisak osobe koja pokušava da prikrije istinu.
•Ton kojim komunicirate uveliko određuje značaj izgovorenog. Na pitanja odgovarajte jasno i glasno. Neka ton vašeg glasa naglašava vaše najjače strane i važna dostignuća.
•Korišćenje ruku u komunikaciji je normalno, ali preterano gestikuliranje ometaće sagovornika.
•Nemojte lomiti prste, igrati se olovkom ili čašom. Ako vam je teško da se kontrolišete, nemojte sa sobom da nosite ništa čime ćete moći da se igrate! Izbegavajte preterano gestikuliranje ili poigravanje nogu ispod stola!
S druge strane, procenite govor tela onoga koji vas intervjuiše. Razumeti znakove koje sagovornik šalje korisna je veština u komunikaciji. Jednako je korisno znati koristiti govor tela u efikasnijem razumevanju poruke:
•Ako vaš sugovornik drži levu ruku položenu preko desne s dlanovima okrenutim prema dole, njegov govor tela poručuje pažljivo slušanje.
•Ako je desna ruka postavljena preko leve, osoba se verovatno ne slaže s nekom vašom izjavom i čeka priliku da vas prekine.
•Osoba koja sedi s prekrštenim rukama i nogama pokazuje svojim držanjem udaljenost i otpor prema predmetu razgovora.
Kada u pokušaju da se zaposlite stignete do intervjua, razgovora sa mogućim poslodavcem, znajte da će on maksimalno iskoristiti tih 10-15 minuta koliko ćete biti pred njim. Procenjivanje počinje pre nego što uopšte odgovorite na prvo pitanje. U trenutku kad vas onaj koji vodi intervju pozdravi, već je formirao neko mišljenje o vama. Iz ličnog iskustva sigurno znate koliko je važan govor tela (body language).
Setite se samo profesora ili nastavnika koji su na vas ostavili utisak. Da li su li bili zabavni i pokušavali da vas animiraju ili su suvoparno iznosili činjenice? To ne znači da bi trebalo da zabavljate onoga ko vas intervjuiše (izbegavajte viceve!), ali uspešan intervju bi trebalo da bude dvosmerna interesantna komunikacija. Ako tvrdite da zaista želite posao za koji ste konkurisali, a pri tome ne pokazujete nikakav entuzijazam, verbalno izrečena poruka neće pogoditi cilj. Tokom intervjua ocenjuje se i vaša neverbalna komunikacija. Govor tela ima veliki uticaj na prenošenje informacija i stvaranje slike o osobi, zato vodite računa o sledećem:
•Rukovanje je prvi kontakt. Ako vam onaj ko vas intervjuiše pruži ruku i vi mu uzvratite mlakim stiskom, verovatno nećete ostaviti najbolji utisak. Čvrsti stisak (ne onaj koji lomi ruku!) suve ruke sasvim je druga stvar. Ako su vam ruke kad ste uzbuđeni hladne, operite ih pre intervjua toplom vodom, a ako su vam tople, prođite rukama kroz hladnu. Možda vam se čini nebitno, ali zamislite kakav to utisak ostavlja na onoga s kim se rukujete.
•Sedite uspravno (prirodno uspravno). Iskrivljeno sedenje odaje utisak umorne osobe, ili nekoga koga nije briga. Uspravno sedenje poručuje energiju i entuzijazam. Prekrštene ruke poručuju odbrambeni stav i sumnjičavost. Ruke držite pored sebe ili opuštene u krilu. Tako ćete delovati otvoreno i prijateljski.
•Gledajte u oči osobu s kojom razgovarate. Nemojte buljiti, jer će to verovatno biti neugodno, ali ako vaš pogled stalno kruži oko sagovornika delovaćete nesigurno i kao da vam je neugodno da odgovarate na postavljena pitanja. Direktan kontakt očima govori o iskrenosti vaših odgovora.
•Nagnite se lagano prema osobi s kojom razgovarate. Tako odajete utisak aktivnog slušanja. Kada ste nagnuti unazad ili niste okrenuti prema sagovorniku, šaljete poruku pasivnog slušanja ili ignorisanja sagovornika.
•Držanje ruke na ustima, dodirivanje lica ili ušiju, gledanje u pod ili nemirno sedenje odaju utisak osobe koja pokušava da prikrije istinu.
•Ton kojim komunicirate uveliko određuje značaj izgovorenog. Na pitanja odgovarajte jasno i glasno. Neka ton vašeg glasa naglašava vaše najjače strane i važna dostignuća.
•Korišćenje ruku u komunikaciji je normalno, ali preterano gestikuliranje ometaće sagovornika.
•Nemojte lomiti prste, igrati se olovkom ili čašom. Ako vam je teško da se kontrolišete, nemojte sa sobom da nosite ništa čime ćete moći da se igrate! Izbegavajte preterano gestikuliranje ili poigravanje nogu ispod stola!
S druge strane, procenite govor tela onoga koji vas intervjuiše. Razumeti znakove koje sagovornik šalje korisna je veština u komunikaciji. Jednako je korisno znati koristiti govor tela u efikasnijem razumevanju poruke:
•Ako vaš sugovornik drži levu ruku položenu preko desne s dlanovima okrenutim prema dole, njegov govor tela poručuje pažljivo slušanje.
•Ako je desna ruka postavljena preko leve, osoba se verovatno ne slaže s nekom vašom izjavom i čeka priliku da vas prekine.
•Osoba koja sedi s prekrštenim rukama i nogama pokazuje svojim držanjem udaljenost i otpor prema predmetu razgovora.
Uradite više posla za isto vreme!
Često nam se učini kako dan nekako prekratko traje i sve planirano možda neće biti i urađeno. Na poslu se isto učini da bi još samo sat ili dva bilo taman... Većina zaposlenih zato radi prekovremeno i očekuje da će tako uspeti da učini više. Međutim, ukoliko ste iscrpljeni i umorni, ne možete napredovati u radu, već vam se, sasvim suprotno, mogu omaći i greške.
Evo nekoliko saveta kako pravilno organizovati rad i tako uštedeti na vremenu.
Ne gubite vreme na čitanje privatnih e-mailova
Upotrebom elektronske pošte komunikacija sa saradnicima i poslovnim partnerima značajno je ubrzana. Isto je i sa komunikacijom s prijateljima i poznanicima. Tokom radnog vremena pročitamo i napišemo veliki broj e-mail poruka, ali upravo zbog onih privatnih često izgubimo dosta vremena s obzirom na to da mogu da poremete koncentraciju. Zato se privatnim porukama pozabavite tek na kraju radnog dana.
Novine čitajte pre ili posle radnog vremena
Iako je internet koristan u radu, takođe može biti jedan od glavnih faktora gubljenja vremena na poslu, a udaljen je samo jednim klikom miša. Možda ste upravo na radiju čuli zanimljivu informaciju i želite na internetu da pročitate nešto opširnije o tom događaju. Pokušajte, ako niste novinar, da se suzdržite, a vežbom trenirajte svoju koncentraciju tako da je ništa ne može poremetiti. Zapamtite kako će vest o tom događaju biti na internetu i posle vašeg radnog vremena, a sledećeg dana će biti i u novinama.
Odredite prioritete i delegirajte
Iako svi zadaci na vašem stolu moraju biti obavljeni, verovatno ih možete rangirati prema važnosti i rešavati po redu. Istovremeno, ne zaboravimo da je znati delegirati obaveze i zadatke osobina svih uspešnih ljudi. Pažljivo pregledajte vašu listu obaveza i razlučite šta prvo morate obaviti, a koji zadaci mogu pričekati i šta biste od toga mogli prepustiti nekom od saradnika.
Posvetite se poslu u potpunosti
Iako su dobri odnosi sa saradnicima važni za celokupno zadovoljstvo poslom, ponekad je potrebno malo se distancirati kako biste stigli da obavite sve nakupljene zadatke. U onim danima kad ste zatrpani poslovnim obavezama, objasnite kolegama kako ćete se malo povući, a zajedničke razgovore možete voditi tokom pauze ili posle posla.
Organizujte svoj radni prostor
Ukoliko je vaš sto pretrpan nepotrebnim papirima, a datoteke na kompjuteru nelogično složene ili dokumenti nesortirani, dosta ćete vremena potrošiti tražeći neki dokument. Važno je na kraju radnog dana spremiti svoje radno mesto ili ujutro doći ranije na posao i pripremiti sve materijale za posao koji vas toga dana očekuje. Što se pak tiče kompjutera, dokumente i datoteke je uvek potrebno sortirati prema logičnom redosledu kako biste uvek znali gde vam se šta nalazi.
Pravite beleške
Možda vam se može činiti staromodnim, ali nekim su ljudima od kompjutera još uvek draži olovka i papir. Svejedno volite li nove tehnologije ili stare načine vođenja beleški, svakako je korisno imati ih. Ukoliko se u određenom trenutku setite nečega što bi trebalo obaviti, zabeležite to jer biste do kraja dana mogli zaboraviti. Osim toga, poželjno je na kraju radnog vremena napraviti beleške za sledeći dan kako biste odmah ujutro znali šta vas čeka i bolje se organizovali.
Evo nekoliko saveta kako pravilno organizovati rad i tako uštedeti na vremenu.
Ne gubite vreme na čitanje privatnih e-mailova
Upotrebom elektronske pošte komunikacija sa saradnicima i poslovnim partnerima značajno je ubrzana. Isto je i sa komunikacijom s prijateljima i poznanicima. Tokom radnog vremena pročitamo i napišemo veliki broj e-mail poruka, ali upravo zbog onih privatnih često izgubimo dosta vremena s obzirom na to da mogu da poremete koncentraciju. Zato se privatnim porukama pozabavite tek na kraju radnog dana.
Novine čitajte pre ili posle radnog vremena
Iako je internet koristan u radu, takođe može biti jedan od glavnih faktora gubljenja vremena na poslu, a udaljen je samo jednim klikom miša. Možda ste upravo na radiju čuli zanimljivu informaciju i želite na internetu da pročitate nešto opširnije o tom događaju. Pokušajte, ako niste novinar, da se suzdržite, a vežbom trenirajte svoju koncentraciju tako da je ništa ne može poremetiti. Zapamtite kako će vest o tom događaju biti na internetu i posle vašeg radnog vremena, a sledećeg dana će biti i u novinama.
Odredite prioritete i delegirajte
Iako svi zadaci na vašem stolu moraju biti obavljeni, verovatno ih možete rangirati prema važnosti i rešavati po redu. Istovremeno, ne zaboravimo da je znati delegirati obaveze i zadatke osobina svih uspešnih ljudi. Pažljivo pregledajte vašu listu obaveza i razlučite šta prvo morate obaviti, a koji zadaci mogu pričekati i šta biste od toga mogli prepustiti nekom od saradnika.
Posvetite se poslu u potpunosti
Iako su dobri odnosi sa saradnicima važni za celokupno zadovoljstvo poslom, ponekad je potrebno malo se distancirati kako biste stigli da obavite sve nakupljene zadatke. U onim danima kad ste zatrpani poslovnim obavezama, objasnite kolegama kako ćete se malo povući, a zajedničke razgovore možete voditi tokom pauze ili posle posla.
Organizujte svoj radni prostor
Ukoliko je vaš sto pretrpan nepotrebnim papirima, a datoteke na kompjuteru nelogično složene ili dokumenti nesortirani, dosta ćete vremena potrošiti tražeći neki dokument. Važno je na kraju radnog dana spremiti svoje radno mesto ili ujutro doći ranije na posao i pripremiti sve materijale za posao koji vas toga dana očekuje. Što se pak tiče kompjutera, dokumente i datoteke je uvek potrebno sortirati prema logičnom redosledu kako biste uvek znali gde vam se šta nalazi.
Pravite beleške
Možda vam se može činiti staromodnim, ali nekim su ljudima od kompjutera još uvek draži olovka i papir. Svejedno volite li nove tehnologije ili stare načine vođenja beleški, svakako je korisno imati ih. Ukoliko se u određenom trenutku setite nečega što bi trebalo obaviti, zabeležite to jer biste do kraja dana mogli zaboraviti. Osim toga, poželjno je na kraju radnog vremena napraviti beleške za sledeći dan kako biste odmah ujutro znali šta vas čeka i bolje se organizovali.
понедељак, 21. децембар 2009.
Kako motivisati zaposlene ?
Uključite sve članove tima u rad
Važno je uključiti sve članove tima u rad. Nužno je barem jednom nedeljno sazvati sastanak „trusta mozgova“, na kom će svi moći da predlože svoje ideje i rešenja za eventualne probleme.
Beležiti rad svakog zaposlenog
Relativno je jednostavno voditi brigu o zadacima koji još nisu dovršeni i usmeravati ljude u timu da što pre dođu do tih rezultata. Ali, ako menadžeri žele da njihovi zaposleni ne obavljaju posao samo zato što moraju, već zato što sami žele da postignu najbolje, tada im je potrebno pokazati da cene i prate rad svakog pojedinca u timu.
Svima pružiti priliku
Sazvati sastanak, saslušati ideje, pa otići i napraviti plan rada po svome nikome ne koristi. Menadžeri moraju svim zaposlenima pružiti priliku da se dokažu u radu i nagraditi one najbolje.
Ne zaboravite da kažete „hvala“
„Zahvaljujem na trudu“ česta je rečenica koju koriste menadžeri posle dobro obavljenog posla, ali ona gubi na važnosti ako se tek tako učestalo ponavlja. Pogrešno je i mišljenje onih koji nikada ne hvale svoj tim jer smatraju da to nije potrebno jer se sve zna. Naime, svakog zaposlenog bi bilo neophodno pohvaliti u radu, ali ta rečenica ne sme da bude uopštena, već mora biti upućena pojedinačno svakom članu tima.
Odgovornost
Neodlučnost vođe tima nalazi se visoko na listi pritužbi od strane zaposlenih. Dobar menadžer je onaj koji donosi odluke u ime svog tima, ponekad rizikuje, ali je uvek spreman da preuzme odgovornost za svoj rad.
Nikad ne pričati o drugima
Dobar menadžer želi da ima dobru klimu u svom timu, a to će postići tako da nikad ne razgovara o drugima, već pojedincu nasamo kaže njegove dobre i loše strane u radu. Na taj način menadžer će zadobiti i poverenje
od svog zaposlenog.
Jasno reći šta očekujete
Nijedan menadžer ne sme da očekuje da će zaposleni razumeti šta on to želi da kaže, već jasno mora da istakne koji su glavni ciljevi tima i kada očekuje rezultate. Takođe, preporučljivo je da menadžeri vode politiku otvorenih vrata.
Пријавите се на:
Постови (Atom)