Moji saveti menadžerima

Svakoj industriji su potrebni menadžeri, Tokom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka došlo je do drastičnog smanjenja broja menadžera. Moderni menadžeri moraju napraviti puno više s puno manje resursa, upravljati s više funkcija i zapošljenih nego ranije.

Jedini način za zadržavanje menadžerske pozicije i napredovanje u poslu trenutno je usavršavanje i učenje, jer je potrebno dići sopstveno znanje i veštine na potpuno novi, veći nivo, koju u Srbiji nažalost nije moguće napraviti kroz institucionalno obrazovanje.

Stvari na koje treba obratiti pažnju su sledeće:

• odredite realnu količinu vremena u kojem ćete u potpunosti upoznati posao kojim se bavite
• razvijte veštine upravljanja vremenom
• vežbajte aktivno slušanje
• shvatite kako motivisati i vodite zapošljene i ispravite ono što vam se ne sviđa
• obavezno nastavite sopstveno usavršavanje i lični razvoj
• nemojte se izolovati u svojoj kancelariji
• nemojte se praviti da imate odgovor na svako pitanje
• nemojte pripisivati sve zasluge sebi
• nemojte očekivati od zapošljenih da budu savršeni
• naučite kako i kome delite zadatke i odgovornost
Navedeni saveti se odnose na vaš rad sa zapošljenim koji se nalaze ispod vas u hijerarhiji.

Trebate pronaći sopstveni način upravljanja zapošljenim, jer sve knjige ovog sveta ne mogu vas pripremiti na situacije do kojih može doći u vašoj kancelariji.

Stoga, usvojite iz svake naučene lekcije ono što najbolje odgovara vašoj specifičnoj situaciji, jer ne postoji univerzalno najbolji način upravljanja. No, osim odnosa sa zapošljenim treba vrlo pažljivo pristupiti i odnosu sa starijim menadžerima i pretpostavljenima. Novi menadžeri moraju, bez obzira na način na koji su došli na svoju trenutnu poziciju, obratiti pažnju na sledeće aspekte odnosa:


• zadobiti poverenje i poštovanje starijih menadžera i pretpostavljenih
• osigurati da je svaki zadatak koji vam je poveren ispravno finansiran
• nemojte ignorisati probleme, nego ih prepoznajte i rešavajte
• raspitajte se detaljno o tome kako se to prije radilo
• obratite pažnju na učinkovitost vaših ideja
• vrlo detaljno istražite sve mogućnosti rešavanja problema i izvršavanja zadataka
• donosite odluke, preuzmite odgovornost kad je potrebno
• inicijativa je sjajna stvar, pogotovo ako je temeljena na podacima
Dakle, to su osnove uspostavljanja dobrih odnosa s pretpostavljenima i uspešnog vođenja podređenih. No, ovakva lista ne bi bila potpuna kada na kraju ne bismo spomenuli i početničke greške do kojih može doći zbog neiskustva ili nedostatka znanja i veština, a koje treba pod svaku cenu izbeći.

Prvo, nikad ne dajte neodređene zadatke. Zbunjeni i frustrirani zaposleni napravit će nešto, no to će biti daleko od onoga što ste vi zamislili. Problem je znači u načinu na koji ste definirali zadatke i objasnili ih svim uključenim zaposlenim, a ne u njihovom neznanju ili lenjosti.

Drugo, trudite se razdeliti poslove prema atraktivnosti, i nemojte uvek najzanimljivije stvari ostavljati sebi. Gledajte to na ovaj način: i vaši zapošljeni trebaju trening i mogućnost da nauče nešto novo, pa se potrudite da im to i omogućite u jednakoj meri.

Nemojte ni slučajno uzimati sav posao na sebe u paničnom strahu da će nešto poći po zlu, nego radije uložite dodatno vreme na kvalitetnije objašnjavanje zapošljenim što zapravo želite od njih.

Treće, pokažite petlju u sukobima, nemojte izbegavati konfrontacije s poznatim galamdžijama i slabim radnicima, i nikako, ali baš nikako nemojte u razgovorima sa zapošljenim spominjati jedino ono što nisu napravili kako treba, nego pošteno recite kada je bilo odlično, dobro ili loše.

Šta je intervju ?

Intervju za posao je razgovor između dvoje ili više ljudi (kandidata i ispitavača) u okviru kojeg se postavljaju određena pitanja kako bi se došlo do relevantnih informacija vezanih za sposobnost i kvalifikacije osobe koja se intervjuiše. Ovo je jedan od najbitnijih momenata u procesu traženja posla.

Intervju kao takav se može gledati iz perspektive onoga koji traži posao i perspektive poslodavca. Poslodavac koristi intervju da predstavi firmu i da stvori što potpuniju sliku o kandidatu. Na drugoj strani kandidatu se pruža prilika za detaljnije upoznavanje firme, opisa posla i pozicije, te ličnu prezentaciju.

Tokom selekcijskog intervjua poslodavac ocjenjuje motivaciju kandidata, komunikacijske vještine kojima raspolaže, te pokušava utvrditi u kojoj mjeri kandidat može doprinjeti firmi.

Za uobičajni intervju je potrebno minimalno dvije osobe: ispitivač i kandidat. Međutim, sve su zastupljeniji intervjui u koje je uključen veći broj ispitivača. U tom slučaju govorimo o tzv. panel intervjuu gdje se nalazite pred “komisjom” čiji sastav može varirati.

Danas su sve češći i telefonski intervjui gdje se razgovor obavlja isključivo putem telefona. Preporučljivo je da se prije telefonskog razgovora pobrinete da vas niko ne uznemirava, i da pronađete mirnu prostoriju.

U praksi danas nailazimo na različite oblike intervjua: strukturirane, polustrukturirane i slobodne.

U strukturiranom intervjuu svim kandidatima se postavljaju ista pitanja, formulirana prema zahtjevima konkretnog radnog mjesta. Strukturirani intervju nastoji stvoriti što objektivnije uvjete: svi kandidati ispitani su po istim kriterijima i svima je pruženo jednako vrijeme za predstavljanje.

Polustrukturiran intervju podrazumijeva unaprijed određeno područje o kojem će se govoriti, no ne i pitanja koja će se postavljati.

Kod slobodnog intervjua ispitivač nema unaprijed određena pitanja koja će postaviti kandidatu, već pušta da se kroz intervju otvaraju određene teme.

Trajanje intervjua je varijabilno, i u pravilu zavisi od složenosti radnih zadataka i poziciji za koju ste se prijavili.Uobičajno je da intervju traje između 15 minuta i sat vremena.

Potrudite se da tokom intervjua pričate barem 50 % vremena. Iskusni ispitivači uglavnom potroše oko 20% vremena za postavljanje pitanja! Izborite za svoje vrijeme, i pokažite svoju osobnost i kompetentnost!