U istom članku u Boston Globe-u privukla mi je pažnju izjava gospodina Simon Anholt-a, poznatog Britanskog marketing stručnjaka: “Sve nacije takmiče se za udeo svetskog bogatstva i prepoznatljivosti, što je stvar pozicioniranja u svesnosti ljudi-potrošača, isto onako kako to važi i za bilo koju poslovnu organizaciju“. On dalje kaže: “Potpuno je razumno da vlade učine sve kako bi obezbedile konzistentnost ponašanja u svim oblastima delovanja“. Čak predlaže da vlade ustanove poziciju brending ministra, jer kako kaže: “Posetio sam mnoge zemlje koje imaju ministre za mnogo manje važne stvari nego što je brendiranje“.
Za njega, brendiranje nacije znači kao prvo i osnovno, harmonizovanje brend poruke kroz kompletnu državnu upravu. Takođe ta poruka mora biti komunicirana i spolja i iznutra. To znači da građani moraju prvo sami da prihvate vrednosti koje idu uz željeni brend, i da shvate neophodnost da moraju da žive taj brend (da sami budu taj brend). Gospodin Anholt kaže da nije nimalo lako brendirati državu. Postoje mnoge praktične prepreke. Lako je to uraditi za kompaniju, ili neku organizaciju, čak i za malu državu kao Singapur (koja je autokratska). Problem je kad se imaju raznorodna ne-jedinstvena mišljenja i pogledi kako celu stvar izvesti. Suština brendiranja je u konzistentnosti. Da bi se brendirala svesnost ljudi poruka mora uvek biti konzistentna. Od prvog do poslednjeg, svi (i država i narod) moraju da zvuče kao jedan glas.
izvor:
www.veza.biz/mkostic
